Pre nego što počnemo sa receptima i razmenom iskustava o bezglutenskoj ishrani, želela bih da podelim sa vama važnost sastojka koji najviše koristim za izradu peciva, kolača i proizvoda od brašna, i koji je u suštini najzdraviji od svih. Ono što je zanimljivo za kefir jeste da ne morate da ga kupujete ukoliko se domognete gljivica koje ga prave.

Kefir je jako zdrav, pre svega, za imuni sistem, pa i za još neka oboljenja. Meni se lično kupovni kefir ne svidja preterano. Ima prejak ukus i miris. Kefir koji ja pravim u svojoj domaćoj radinosti, takozvani domaći kefir, je daleko lepšeg ukusa i kada ga pomirišete, nema jak miris kravljeg/kozijeg mleka.

Htela bih još da izdvojim bitnu informaciju – osobe koje imaju kandidu verovatno će pomisliti da ne smeju ni slučajno da koriste kefir, jer se on pravi od gljivica kao što sam malo pre spomenula, a kandida je gljivica. Ne brinite, ova vrsta gljivica nije štetna, naprotiv. Doktori u borbi protiv kandide upravo i preporučuju što veću upotrebu probiotskih jogurta, u koje se svrstava i kefir. Ja sam koristila kefir tokom cela tri meseca (i još uvek koristim) svoje agonije sa crevnom kandidom i nikada nisam osetila tegobe zbog njega. Takodje, oni koji su alergični ili intolerantni na laktozu (kao ja), možete, ali NE morate kupovati mleko bez laktoze da biste pravili kefir, jer ovaj proizvod postaje fermentisan od bilo kojeg mleka, i najverovatnije vam uopšte neće smetati (meni nije). Međutim, ukoliko potpuno želite da budete sigurni da će vam biti dobro nakon upotrebe domaćeg kefira, slobodno koristite mleko bez laktoze.

Poenta je da se za kefir koristi što masnije mleko. Mnogi od nas žive u zabludi da je manje masno mleko zdravije od onog koje sadrži veći procenat mlečne masti. Što je mleko masnije, to je zdravije za funkcionisanje organizma.

Kako se pravi domaći kefir?

Oni koji nemaju kefirne gljivice, tj. kefirna zrnca, mogu ih nabaviti preko fejsbuk stranice Kefir na dar.

Takodje zanimljiva informacija jeste da se kefirna zrnca ne kupuju, ona se poklanjaju. Kada nabavite kefirna zrnca, pratite sledeće korake:

• obezbediti plastičnu cediljku i kašiku, kao i staklenu teglu. Jedna kafena kašika zrnaca je dovoljna za 250ml mleka. Kada gljivice budu rasle, povećavaćete i količinu mleka kojom treba da ih prelijete

• Stavite kefirna zrnca u teglu i prelijte mlekom. Vodite računa da mleko nije vruće (ja uvek koristim mleko iz frižidera). Poklopite teglu i pustite da stoji poklopljeno 24h na sobnoj temperaturi. Nemojte se zbuniti, pa vratiti gljivice u frižider. Ukoliko to uradite, ne paničite – niste ništa uništili, jednostavno ste gljivicama „dali zadatak“ da se više ne razmnožavaju. Gljivice se vraćaju u frižider jedino ukoliko niste u mogućnosti da odmah pravite novu turu kefira ili ako ne želite da pravite odmah sledeću turu. Ja kad putujem ili nisam kod kuće duže od 48h, ostavim zrnca u frižider. Ako zaboravite da procedite kefir duže od 24h, i dalje ništa niste uništili, jednostavno će vam kefirni napitak biti kiseliji nego inače i znatno gušći. Ja više volim takav. Posle 24h bude redak i tek pomalo kiseo.

• Čak i u frižideru, zrnca moraju biti „prekrivena“ mlekom, ali to ne treba biti ista količina mleka kao kada pravite kefir. Dovoljno je zrnca samo preliti mlekom toliko da ih prekrije.
• Kada ponovo budite želeli da pravite kefir napitak, izvadite iz frižidera teglu, procedite mleko kojim su zrnca bila prelivena, i to mleko bacite. Od sledećeg mleka možete koristiti napitak. I uvek radite isto. Ako proceđujete kefir u 8h ujutru na primer, poželjno je (ali ne i neophodno!) da novu turu takođe procedite u 8h ujutru narednog dana.

  Ukoliko imate bilo kakvih pitanja vezana za kefir napitak i kefirna zrnca, pišite! Biće mi drago da vam pružim još neku korisnu informaciju.